Posts Tagged ‘Russia’

h1

SANTA FEBRONIA. Recensione del saggio di Maria Stelladoro

5 giugno 2011

Su Santa Febronia le notizie agiografiche rimangono per molti aspetti avvolte nel mistero.

È la Febris pagana venerata presso i Romani, le cui celebrazioni avevano il loro fulcro nel mese di febbraio e in quella che è l’odierna festa di San Valentino? È la dotta monaca vissuta in terra d’Oriente, e che subì uno dei più cruenti martirii sotto l’Imperatore Diocleziano? O era forse la figlia dell’Imperatore Eraclio poi trasformata in un’eroina oggetto di culto? Ci sono mai state sante omonime in Sicilia (a Patti), a Pavia o ancora in Russia?

Il cranio di Febronia è conservato nell’altare maggiore della chiesa di San Carlo ai Catinari di Roma, dove pure la sua statua troneggia sul colonnato del Bernini che abbraccia piazza San Pietro; i ruderi di una chiesa a lei intitolata sono stati di recente individuati a Milano, in corso Garibaldi, ed uno dei corpi santi custoditi nella Quadreria delle Sette Chiese di Monselice, in Veneto, viene indicato come il suo.

Numerosi e noti studiosi si sono cimentati di volta in volta nel tentativo di ricostruire la genealogia di Febronia, cercando di stabilire l’epoca dell’affioramento delle prime notizie e le dinamiche della loro diffusione e trasformazione. Tra questi, si ricordino gli agiografi Reginald Grégoire e Paolo Chiesa.

Lo studio di Maria Stelladoro cerca di compiere un ulteriore passo in avanti e di chiarire soprattutto alcuni aspetti controversi sulla diffusione del suo culto in luoghi geograficamente distanti.

Il libro, oltre a prendere in esame i numerosi testimoni della Passio (redatti in arabo, armeno, copto, georgiano, greco, irlandese, latino) e conservati nelle biblioteche italiane e straniere (Albania, Austria, Francia, Germania, Grecia, Italia, Paesi Bassi, Russia, Spagna, Turchia, Ex Yugoslavia, etc.), riporta anche il racconto dei Miraculi Artemii (composti intorno al VII secolo) in cui per la prima volta viene menzionata Febronia come assistente del megalomartire Artemio, nella guarigione delle malattie ai genitali femminili.

Uno degli aspetti interessanti relativi alla Passio Sactae Febroniae è quello della sua ampia diffusione in contesti monastici, per il suo alto valore edificante, e inoltre quello che sembra ipotizzare il suo aver fatto da modello per la Passio di un’altra più nota figura: Sant’Anastasia. Ampio spazio è dedicato all’aspetto cultuale che interessa varie regioni del Mediterraneo, dall’Oriente all’Occidente, interessando in particolare Francia, Italia (di cui si riporta un elenco delle principali località in cui si registra la presenza del culto) e Russia. Naturalmente, altro proposito dello studio è quello di chiarire il complesso rapporto tra la Febronia mesopotamica originaria di Nisibi (odierna Nusaybin), venerata come patrona a Palagonia (CT), e la Febronia-Trofimena il cui culto lega le due città di Minori (SA) e Patti (ME), ritenuta invece secondo una inveterata tradizione popolare originaria della Sicilia.

Arricchiscono il volume alcune curiosità toponomastiche e onomastiche, con menzione di luoghi e personaggi illustri in cui ricorre l’antroponimo Febronia. Sebbene non esaurisca completamente gli interrogativi su questa controversa ed enigmatica figura, il saggio della Stelladoro (che si è avvalso del supporto del sodalizio Amedit e della copertina illustrata dallo storico dell’arte Massimiliano Sardina), costituisce indubbiamente un prezioso strumento per quanti volessero approfondire la conoscenza di Febronia, nelle sue molteplici sembianze di dea e di santa, di dotta monaca e di archetipica catechista, di martire eccellente e di guaritrice, che certamente non mancheranno di affascinare il lettore, e di stimolare in esso un più ampio orizzonte di riflessioni e di ulteriori approfondimenti.

Giuseppe Maggiore

VEDI SCHEDA LIBRO

LEGGI ANCHE: Dall’Oriente all’Occidente il culto millenario di Santa Febronia

Copyright 2011 © Amedit – Tutti i diritti riservati

Annunci
h1

Православни календар 08 јул (25 јун) Света преподобномученица Февронија

24 giugno 2009

st. febronia virgyn et martyrСвета преподобномученица Февронија
Кћи сенатора Просфора из Рима. Да би избегла брак са смртним човеком, она себе обручи Христу и замонаши се на Истоку у земљи Асирској, у манастиру, где њена тетка, Вриена, беше игуманија.

Лисимах, син некога великаша, имаше жељу да се ожени Февронијом, но како цар Диоклецијан подозреваше у њему потајног хришћанина, посла га на Исток, са Селином, стрицем његовим, да хвата и убија хришћане.

Суров беше Селин као звер, и свуда без поштеде истребљиваше хришћане. Лисимах, напротив, где год могаше штеђаше хришћане и склањаше их од свога звероподобног стрица. Направивши пустош од хришћана у Палмири, Селин дође у град Сивапољ, близу ког беше манастир девички са педесет испосница, међу којима и Февронија.

Иако јој беше тек двадесет година, Февронију поштоваху и у манастиру и у граду због велике кротости, мудрости и уздржљивости. У том манастиру држаше се правило блажене Платониде, раније игуманије, да се сваки дан петка проводи само у молитвама и читању свештених књига, без икаква другог рада. Вриена беше одредила Февронију да чита сестрама свештене књиге, и то стојећи скривена иза завесе, да се нико не би замаивао и пленио красотом лица њенога.

Света преподобномученица ФевронијаЧувши Селин за Февронију, нареди да му је доведу. Па кад се света девица не хте одрећи Христа и пристати на брак са смртним човеком, он нареди да је шибају, потом да јој зубе избију, потом да јој одсеку руке, па прси, па ноге, и најзад да је посеку мачем. Али мучитеља – тога истог дана снађе страшна казна Божја: бес уђе у њега, и обузе га неки самртни ужас; у том ужасу он удари главом о мермерни стуб и паде мртав. Лисимах нареди да се тело Февронијино сабере и однесе у манастир, где буде чесно сахрањено, а он се са многим другим војницима крсти.

Од моштију свете Февроније биваху многа исцељења, а и она се јављаше у дан празника њеног и стајаше на свом уобичајеном месту међу сестрама, и све сестре гледаху је са страхом и радошћу. Чесно пострада света Февронија и пресели се у вечно блаженство 310. а 363. године мошти њене буду пренете у Цариград.

Тропар (глас 4):
Овчица Твоја Исусе, Февронија, зове силним гласом: “Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.” Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

Февронија дева Христа исповеда
Стојећи пред судом, крвава и бледа.
Февронија млада ко палмова грана.
Од краснога плода грана отежана,
Па Селину збори: „Ја женика имам.
И никакве части од тебе не примам,
Христос моја слава, Христос моја дика.
О да красна лика мојега Женика!
Сеци, сеци ноге — пут су превалиле!
Сеци, сеци руке — посо су свршиле!
Сеци, сеци језик — срцем ћу се молит!
Крши, крши уста — срцем ћy говорит!
Шибај, дроби, тело — нашто ће ми тело?
Лепше ми је Женик спремио одело.
На небеси горе међ многим светима,
У сладосном Рају међу ангелима.
Када ја отидем, не мисли, Селине,
Да ће јед живота твога да угине.
Но чуј ме и памти: гле, дана истога
Скупа ћемо поћи пред Бога Живога:
Ти као мучитељ — ја мучена тобом,
Свак ће своја дела да понесе собом.

Fourteenth century icon of St. Febronia’s Martyrdom from Serbian Orthodox Monastery of Gracanica, Kosovo.

Fourteenth century icon of St. Febronia’s Martyrdom from Serbian Orthodox Monastery of Gracanica, Kosovo.

РАСУЂИВАЊЕ
„Ко жели отклонити од себе будуће беде, мора ц радошћу подносити садашње”. рекао је Марко Подвижник. За велику беду сматрају људи клевету; и мало је оних који ову беду подносе без роптања. О красни плоде благодушно поднесене напасти! Напаст нам се даје за добру духовну трговину, а ми пропуштамо прилику остајући празни на пазару. Гле, и Атанасије, и Василије, и Златоуст, и Макарије, и Сисоје, и хиљаде других следбеника Најоклеветанијег били су оклеветани. Но Бог, који све устројава на наше спасење, тако је устројио био, да на трњу клевете никну мирисне руже славе за све оклеветане ради имена Његовог. Да није био оклеветан, зар би Стефан видео небо отворено и славу Божју на небу? И клевета на Јосифа целомудреног није ли послужила на још већу славу његову?

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесни риболов на дубини (Лк. 5, 4) и то:
1. Како апостоли одоше на дубину и ц благословом Господа уловише препуно рибе,
2. како сам ја празан и гладан док стојим у плићини чула и ту ловим силу и мудрост,
3. како треба да пођем на дубину духовну, ц благословом Господа, и тамо уловим добар лов.

БЕСЕДА
о данашњем и сутрашњем дану
Не хвали се сјутрашњим даном јер не знаш шта ће дан донијети (Приче Сол. 27, 1)

Да се не хвалимо, браћо, оним што није у нашој власти. Времена и лета положио је Господ под Своју власт, и Он њима располаже. Само Бог једини зна, да ли ће нас сутрашњи дан убројати у живе или мртве? Неки су умрли уочи дана венчања свога; други су опет силазили у гроб уочи дана крунисања царском круном. Да нико, дакле, не говори: сутра ће ми бити најсрећнији дан у животу: сутра ступам у брак! Или: сутра се крунишем царском круном! Или: сутра идем на гозбу велику! Или: сутра ми долази добитак велики!

О нека нико не говори о срећи сутрашњега дана. Гле, још ове ноћи може душа изаћи из тела, и наћи се сутра окружена црним демонима у митарствима! Још ове ноћи може се човек одвојити од сродника и пријатеља, од богатства и части, од сунца и звезда, и наћи се у друштву сасвим непознатом, на месту невиђеном, на суду неочекиваном.

Место да се хвалимо даном сутрашњим, боље да се молимо Богу да нам да хлеб наш насушни данас. Можда нам је данашњи дан последњи на земљи. Зато је боље да овај дан проведемо у покајању за све минуле дане наше на земљи, него да сујетно фантазирамо о сутрашњем дану, о дану који нам може никад и не осванути. Сујетно фантазирање о сутрашњем дану не може нам донети никакве добра, док покајање с плачем за један дан може нас спасти огња вечнога.

Господе праведни, сагори безумну сујету у нама. Теби слава и хвала вавек.

Pictură din Mănăstirea Panaghia Malevi, Grecia

Pictură din Mănăstirea Panaghia Malevi, Grecia

Амин.